Pasulj je jedno od najomiljenijih jela na Balkanu, a posebno u Srbiji, gde zauzima značajno mesto u tradicionalnoj kuhinji. Smatra se jelom koje u isto vreme može biti i skromno i svečano – priprema se i u običnim danima, ali i za praznike, post i razna okupljanja. Njegova velika prednost je što je hranljiv, ukusan i zasitan, a sam postupak pripreme ne traži posebne kulinarske veštine, već strpljenje i ljubav prema domaćoj hrani.
Za pripremu ovog jela potrebno je nešto više od dva sata, ali samo 20 minuta otpada na seckanje i pripremu namirnica, dok ostatak vremena pasulj lagano krčka i razvija bogat ukus. Od količine od 400 grama pasulja dobija se oko šest porcija, što ga čini praktičnim jelom za celu porodicu ili za goste. U prosjeku, jedna porcija od 300 grama sadrži 250–300 kalorija, što ga svrstava u grupu jela koja prijaju organizmu i lako zasite.
Priprema počinje time što se pasulj dobro opere u nekoliko voda, sve dok voda ne postane bistra. Nakon toga se sipa u šerpu i nalije vodom tek da ogrezne. Kada provri, voda se odliva, a zrnevlje se ispira hladnom vodom. Ovaj postupak je važan jer pomaže da pasulj bude lakši za varenje i da se odstrane nepotrebne materije.
Kada je pasulj pripremljen, prelazi se na glavni deo kuvanja. U šerpu se vraća pasulj, a zatim mu se dodaje povrće: seckani crni luk, šargarepa i krompir. Povrće se seče na sitne kockice kako bi se ravnomerno skuvalo i pustilo sokove koji obogaćuju ukus čorbe. Dodaje se i kašika ulja i nekoliko lovorovih listova, koji jelu daju posebnu aromu i pomažu varenju. Pasulj se zatim kuva na umerenoj vatri, a po potrebi se doliva voda kako bi jelo imalo dovoljno tečnosti.
Kada povrće i pasulj omekšaju, dolazi red na završni korak – pravljenje zaprške, koja je ključna za ukus i teksturu ovog jela. Zaprška se priprema tako što se u manjem tiganju zagreje malo ulja, pa se doda sitno seckani beli luk. Kada luk počne da žuti, dodaje se brašno, koje se prži uz stalno mešanje sve dok ne poprimi svetlo kremastu boju. Zatim se dodaje mlevena slatka paprika, koja daje specifičnu boju i prijatnu aromu. Tako pripremljena zaprška sipa se direktno u pasulj.
Kada se jelo ponovo zagreje i lagano provri, ubacuje se so, biber i suvi začin, a potom se sve ostavi još nekoliko minuta da se ukusi sjedine. Pred sam kraj kuvanja dodaje se sveže seckani peršun, koji pasulju daje dodatnu svežinu i miris.
Pasulj je tada spreman za serviranje. Može se jesti samostalno, ali se odlično slaže i sa hlebom, pitama ili turšijom. Posebno je cenjen kao posno jelo, jer pruža bogatstvo ukusa bez mesa, ali jednako tako može biti i osnova za varijante sa suvim mesom, kobasicama ili rebrima, u zavisnosti od prilike i običaja.
Ono što pasulj izdvaja jeste njegova jednostavnost i tradicionalna vrednost. Iako zahteva vreme za kuvanje, upravo to sporije pripremanje daje mu punu aromu i dubinu ukusa. Istovremeno, ovo jelo spaja generacije – od najstarijih članova porodice koji pamte recept od svojih baka, pa do najmlađih koji ga zavole već na prvo probanje.
Upravo zbog toga pasulj nije samo obično jelo, već simbol zajedništva i tradicije. Kada se na stolu pojavi šerpa puna vrelog pasulja, uz miris lovora i paprike, stvara se osećaj domaće topline. Zato ne čudi što mnogi smatraju da nema boljeg načina da se okupi porodica ili prijatelji od jednog ovakvog obroka
