U današnjem članku vam pišemo na temu naučnih istraživanja koja objašnjavaju iznenadna stanja starenja, koja mogu delovati kao da su se dogodila gotovo preko noći. Ako ste primetili da su se vaše bore naglo povećale, da osećate više bolova ili nelagodnosti, ili ako se jednostavno osećate starije nego pre, možda postoji naučno objašnjenje. Najnovija istraživanja sugerišu da se starenje ne događa postepeno, već kroz dva ključna „skoka“ u životu, jedan oko 44. godine, i ponovo oko 60. godine.
Studija koja je pratila hiljade molekula kod ljudi u periodu od 25 do 75 godina otkrila je da postoje dramatične promene u organizmu koje se dešavaju u određenim fazama života. Profesor Majkl Snajder, genetičar i direktor Centra za genomiku i personalizovanu medicinu na Univerzitetu Stanford, koji je bio jedan od vodećih autora studije, istakao je: „Mi se ne menjamo samo postepeno tokom vremena. Događaju se neke zaista dramatične promene.” Istraživanje je pokazalo da se starenje ubrzava u specifičnim „skokovima“ – prvi se dešava u srednjim četrdesetim, a drugi u ranim šezdesetim godinama.
Iako je ovo otkriće izazvalo iznenađenje, ono može objasniti zašto se kod mnogih ljudi određeni zdravstveni problemi, poput mišićno-skeletnih bolova ili kardiovaskularnih bolesti, pojavljuju naglo i često u ta dva ključna perioda života. Prethodna istraživanja su sugerisala da bi starenje moglo da bude postepen proces, ali najnovija studija pokazuje da se promene dešavaju u iznenadnim talasima. Ovi talasi promena nisu samo posledica starenja, već su i povezani s promenama u organizmu koje su jasno detektovane u istraživanjima.
Istraživanje je obuhvatilo 108 dobrovoljaca, koji su davali uzorke krvi, stolice i drugih telesnih tečnosti svakih nekoliko meseci tokom perioda od jedne do sedam godina. Naučnici su analizirali više od 135.000 različitih molekula, uključujući RNK, proteine, metabolite, ali i mikroorganizme poput bakterija, virusa i gljivica koje naseljavaju telo. Rezultati su pokazali da se najveće promene dešavaju upravo u sredini četrdesetih i početkom šezdesetih godina, bez obzira na pol. „Slične promene se dešavaju i kod muškaraca, što sugeriše da postoje drugi faktori osim menopauze koji utiču na ove promene”, rekao je dr Sjaotao Šen, prvi autor studije.
Prvi talas starenja u srednjim četrdesetim uključuje molekule povezane sa kardiovaskularnim bolestima, metabolizmom alkohola, kofeina i lipida. Drugi talas, koji se javlja u ranim šezdesetim godinama, uključuje molekule koji se odnose na funkciju imunološkog sistema, metabolizam ugljenih hidrata i zdravlje bubrega. Takođe, molekuli koji su povezani sa starenjem kože i mišića menjali su se u oba talasa. Promene koje su se dešavale u ovom periodu ne bile su postepene; one su bile iznenadne i dramatične, što može objasniti iznenadne promene u zdravlju koje mnogi ljudi doživljavaju u tim godinama.
Iako se prethodno pretpostavljalo da bi starenje moglo pokazati još jedan veliki skok oko 78. godine života, najnovija studija nije bila u mogućnosti da potvrdi ovo predviđanje, jer su najstariji učesnici imali samo 75 godina. To znači da bi sledeći veliki talas starenja mogao nastupiti kasnije, ali još uvek nije dovoljno istražen.
Zanimljivo je da su ove promene povezane sa zdravljem i životnim stilom. Na primer, promena u metabolizmu alkohola u četrdesetim godinama može biti povezana s povećanom konzumacijom alkohola u tom periodu života, što je često rezultat stresa ili promena u životnim okolnostima. Ove promene ukazuju na to da stil života, uključujući navike u ishrani, fizičkoj aktivnosti i konzumaciji alkohola, može igrati značajnu ulogu u ubrzavanju procesa starenja. „Ovi nalazi mogu pomoći u razvijanju ciljnih intervencija, kao što su vežbe tokom perioda bržeg gubitka mišića”, rekao je profesor Snajder.
Zdravstvene promene koje dolaze sa starenjem nisu nužno neizbežne. Prilagođavanje stila života, kao što je povećanje fizičke aktivnosti, može pomoći u ublažavanju ili usporavanju efekata starenja. Iako se starenje ne može potpuno zaustaviti, pravovremene intervencije, kao što su vežbe ili promena ishrane, mogu značajno uticati na zdravlje i kvalitet života u kasnijim godinama.
Autori studije sugerišu da bi se dalja istraživanja mogla usmeriti na ciljane intervencije u periodima kada se starenje ubrzava, kao što su četrdesete i šezdesete godine života. To bi moglo pomoći ljudima da bolje upravljaju svojim zdravljem, posebno u periodima kada telo doživljava drastične promene. Iako starenje nije uvek prijatno, razumijevanje tih ključnih talasa promena može pomoći da se nosimo s njima na zdraviji način.
Ovi nalazi, koji su objavljeni u naučnom časopisu „Nature Aging“, otvaraju nova pitanja o tome kako starenje funkcioniše i kako možemo bolje pripremiti naše telo za izazove koje donosi starost
